УЕРКА

UERKA: Уред за регистрацију и класификацију (У.Р.К. илиУерка) настао је, послије првих медиалистичких окупљања, према замисли Леонида Шејке. То је требало да буде основа једне духовне цитаделе, како је замишљао Шејка, опчињен спекулативним неимарством и духовим замковима шпањолских мистика… У почетку би Уерка прикупљала информације; она биљежи податке „чији се смисао и значај не могу одмах схватити…“ – видети више: на месту где ниче та фатморгана уметника Друге српске ренесансе
Уерка је осуђена на "тајну историју"... "Тајна историја" интригира многе духове, од Балзака до Л. Паулса, она је истинитија од "официјелне", али је - мистериозна. Јер се истина сакрива.Уерка наговештава супериоризацију медиалистичких слојева...

М. Главуртић .

Леонид Шејка: ПОСЛЕДЊИ ЗАПИС

УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА

УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА
Тематски број часописа посвећен опусу "Уметност махагонија" Белатукадруза (алиас М.Лукића)

Творац САЗВЕЖЂА З - БЕЛАТУКАДРУЗ

Претражи овај блог

четвртак, 26. новембар 2015.

Ограда из времена "Владара пустиње"

КАИРО - Археолози су на месту древне престонице на северу делте Нила пронашли "џиновску ограду" стару више од 3.500 година, саопштило је египатско министарство антиквитета.

Како преноси агенција АП, до открића су дошли истраживачи Аустријског археолошког института.

Верује се да је ограда, из доба Средњег египатског краљевства, била део градских зидина, рекао је министар антиквитета Мамдух ел-Дамати, додајући да је реч о периоду када су Египат освојили Хикси,

уторак, 10. новембар 2015.

Живот древних риболоваца



БИЛИ су високи и мишићави, имали су здраве зубе, изражене вилице, наглашене надочне лукове и грубље црте лица. На одећу од животињске коже пришивали су украсне перле од зуба шарана, а рибу су ловили у снажним и опасним вировима Дунава... 
Ово и све остало о животу и култури древних становника Ђердапске клисуре, приказао је археолог др Душан Борић у богато илустрованој књизи "Лепенски вир - насеље дунавских риболоваца", у издању "Креативног центра", која је на Сајму добила награду за дечју књигу године.
Борић је докторирао на Кембриџу, са темом Лепенског вира (мезолита и неолита Ђердапа), од 2009. предаје праисторијску археологију на универзитету у Кардифу, а ове године гостујући је предавач и на универзитету у Питсбургу.
- Римски локалитети можда имају већу пажњу медија, али Лепенски вир је један од најважнијих у овој земљи и у Европи, па је ред да наша деца много више знају о њему. Ове године навршава се 50 година од почетка истраживања на овом локалитету - каже Борић за "Новости".
У светским уџбеницима, по његовим речима, Лепенски вир се појављује као несвакидашњи и кључни локалитет, када је у питању период прелаза из ловачко-сакупљачких у прве земљорадничке заједнице:
- Постоји читав низ других локалитета, али Лепенски вир сажима есенцију тог мезолитско-неолитског постојања у Ђердапу и врло је упечатљив, посебно када су у питању облуци од пешчара, који су обликовани у облику хибридних, људских и риболиких бића или трапезоидне грађевине, које су направљене са кречњачким подовима и огњиштима.
Као и претходне из едиције "Овако се живело", ова књига успева да помири научну ригорозност и штиво за лаичку публику. Термини су појашњени до краја, а аутор истиче помоћ уреднице Милене Трутин, која му је указала да "не треба претерано гушити људе са детаљима који су научницима непоходни".
Оцењујући садашњи живот научника у Србији, Борић истиче да људи често кукају и говоре да нема пара за науку, али и да је Србија мала и релативно сиромашна земља:
- То не може преко ноћи да се промени и средства за науку увек ће бити ограничена. Али, држава континуирано даје за истраживања. Виминацијум или Винча су добили огромна средства у протеклих десет година. Млади научници одлазе одавде пре због тога што систем у науци и у осталим стварима не функционише. Више бих критиковао моје колеге и начин на који овде раде. Често не постоји стратегија, него се копа да би се копало. Може свашта и тако да се нађе, али не постоји јасан план шта треба радити, где су приоритети, који локалитети завређују фокус... Мали новац који постоји могао би боље да се искористи и да се не расипа на низ мањих пројеката који немају толики значај.

СВАКОДНЕВНИЦА
У КЊИЗИ "Лепенски вир" се реконструише изглед кућа, начин облачења и исхране, стратегија рибарења, ритуали.
- То је важна тема у науци: да се не фокусирамо само на најважнија достигнућа одређеног периода, или на оно шта су радили краљеви или шамани, него на свакодневицу обичних људи, да се реконструише њихов живот у прошлости - каже Борић.


Књига 'Лепенски вир': Живот древних риболоваца | Култура | Novosti.rs