ПОСЛЕ пролетос обављених геомагнетних снимања, српско-немачки тим стручњака, који чине археолози Музеја Војводине из Новог Сада и њихове колеге из Института за праисторију и рану историју “Кристијан Албрехт”, универзитета у Килу, наставили су истраживања на неолитском археолошком налазишту “Борђош” у новобечејском атару.
Спроведена су на два локалитета - самом “Борђошу”, где је завршено ископавање једне од кућа потиске културе започето прошле године. А, друго на ширем микрорегиону овог локалитета - у делу атара “Пречка”, где се налази насеље старчевачке културе старо 8.000 година.
- Реч је о насељу које је око хиљаду година старије од “Борђоша”. Циљ је да установимо везу између ова два насеља и континуитет живљења. Први ратари и сточари који су дошли, бавили су се биљном привредом и покушавали разне ствари да узгајају. Неке су успевале, друге не. Неке су још и данас на њивама, или су се вратиле као коров - износи Александар Медовић, кустос археоботаничар, који са сарадницима из Музеја Војводине и немачким колегама спроводи истраживња на 40 хектара “Борђоша”, простору касног неолита.
Свакако један од највреднијих налаза недавних ископавања је кашика стара 7.000 година од печене глине, која потврђује оно што бројни научници годинама доказују - да смо кроз историју одрастали уз каше, а не хлеб!
- То је изузетан налаз, веома ретка кашика од печене глине. Слична је једној из Грчке, са насеља Дикилиташ. Сам налаз је у одличном стању и археоботаничарима много значи. Доказује да су каше у то доба биле важније од хлеба, који данас једемо у огромним количинама - истиче Медовић.
Током истраживања локалитета на “Пречки”, пронађен је и скелет Старчевца, стар 8.000 година. Утврђено је да је реч о такозваном згрченом сахрањивању. У помоћ је позвана и Софија Стефановић из Одељења за археологију Филозофског факултета у Београду, која истражује наталитет у раној праисторији.
За децембар се планира изложба “Тајне древног Борђоша”, а истрживања на терену наставиће се у априлу догодине. Мартин Фурхолд, доцент Института “Кристијан Албрехт”, универзитета у Килу, вођа другог немачког тима који је учествовао у истраживањима у Новом Бечеју, такође планира да се врати.
Желимо да сазнамо више о организацији простора у овој насеобини. Ови људи су установили нови начин узгоја биљака и животиња. Иако смо на многа питања одговорили, још је врло мало података о детаљима како је то стварно учињено. Занима нас како ти нови начини узгоја биљака, животиња и обрађивања земље утичу на друштва. То је важан аспект да бисмо разумели наше данашње друштво - истиче Фурхолд.
ТЕХНОЛОГИЈА ЗА ПРЕЦИЗНО КОПАЊЕ
ОВО је први пут у Србији да се на основу геомагнетног снимања терена истражује једно старчевачко насеље. Савремена технологија омогућава прецизно копање и нема више губљења времена са празним сондама. Амбициозан и вредан пројекат наших и немачких археолога свестрано је подржала локална самоуправа Новог Бечеја.