УЕРКА

UERKA: Уред за регистрацију и класификацију (У.Р.К. илиУерка) настао је, послије првих медиалистичких окупљања, према замисли Леонида Шејке. То је требало да буде основа једне духовне цитаделе, како је замишљао Шејка, опчињен спекулативним неимарством и духовим замковима шпањолских мистика… У почетку би Уерка прикупљала информације; она биљежи податке „чији се смисао и значај не могу одмах схватити…“ – видети више: на месту где ниче та фатморгана уметника Друге српске ренесансе
Уерка је осуђена на "тајну историју"... "Тајна историја" интригира многе духове, од Балзака до Л. Паулса, она је истинитија од "официјелне", али је - мистериозна. Јер се истина сакрива.Уерка наговештава супериоризацију медиалистичких слојева...

М. Главуртић .

Леонид Шејка: ПОСЛЕДЊИ ЗАПИС

УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА

УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА
Тематски број часописа посвећен опусу "Уметност махагонија" Белатукадруза (алиас М.Лукића)

Творац САЗВЕЖЂА З - БЕЛАТУКАДРУЗ

Претражи овај блог

петак, 11. новембар 2011.

СУСРЕТ ПИСАЦА У РИЈЕЦИ / Љиљана Вукић


Организујући међународне сусрете писаца четвртог и петог новембра, Хрватско књижевно друштво из Ријеке, већ неколико година, негује добросуседне односе са свим земљама бивше Југославије као и са писцима широм Европе. Ове године захваљујући организацији Љиљане Црнић и Мајо Даниловића из Београда, иначе чланова споменутог друштва,  присуствовала је већа група српских писаца из Србије. Том приликом на прво место промовисала се издавачка кућа Арте, као и писци Удружења књижевника Србије, што је наишло на срдачан пријем домаћина.
Господин Валерио Орлић, председник књижевног друштва, као и заменик градоначелника Опатије, господин Ерние Гиганте Дешковић, поздарвили су све присутне госте на тргу испред скупштине града Ријеке, у којој су се након тога представили сви присутни гости, како из Србије тако и из Словеније, БиХ, Холандије, Албаниј и Македоније. Домаћини су том приликом доделили књижевне награде за књигу године и књигу поезије 2010/ 2011, као и захвалнице ХКД

четвртак, 03. новембар 2011.

Rezultasti knjiž. konkursa ”Vršačko Pero 11”


Ogledalo, fotografija jednog od prijatelja Zaavetina iz Smed. Palanke



U ZBORNIK “VRŠAČKO PERO 11” UŠLE SU PESME SLEDEĆIH  PESNIKA :

ARANĐELOVAC: Đuro Milekić -  BEOGRAD: Nataša Pavićević, Velibor Mihić, Nevena Vitošević Ćeklić, Bojana Radovanović, Lazar Božović, Svetislav Golić Stiv, Slobodan M. Stefanović, Tatjana Salinger, Dragan Nedimović, Nenad Radoš, Ljiljana Crnić, Biljana Tasić, Dragoljub Stanković, Dušica Milanović Marika, Ljubomir O. Vujović, Aleksandar Stanojević, Tatjana Kovačević, Dušan Topić, Marijana Mladenović – BABUŠNICA: Vera Cvetanović – BORČA: Dalibor Drekić – NOVI BEOGRAD: Slobodan Branković, Majo Danilović – BELA ZEMLJA: Vida Nenadić – BANATSKI KARLOVAC: Jelisije Lile Marić, Koviljka Jevremović – BEČEJ: Marija Vujović – VELIKA GREDA: Adela Kurunci – VRŠAC: Radojka Ušurel, Božica Mihaj, Slobodan Milinković, Tamara Jovanović, Bojan Kiš, Olina Kovarčik, Danica Černih, Snežana Lukić, Boško Ćurguz, Olga Bitević, Petar Obrenović, Slobodan Đekić, Srđan Medić, Jadranka Živković, Nataša Ćirić, Nađa Brankov, Slađana Bošković, Jadranka Ćulum, Aleksandar Jovanović, Jelena Kanački, Miroslava Kućančanin – VRBAS: Valentina Vulić – VRNJAČKA BANJA: Dara Musolinović – VELIKI POPOVAC: Rade M. Obradović – GORNJI MILANOVAC: Vera Pavić – DEVOJAČKI BUNAR: Klotilda Milovanović – DUPLJAJA: Dragica Stojadinov – ŽITKOVAC: Ljiljana Gligorijević – IDVOR: Lazar Laušev – ZRENJANIN: Milorad Bibin, Biljana Dimitrijević Martinov, Milorad Martinov, Bratislav Veličković, Milena Anović, Mirjana Levakov, Stojanka Milin, Mica Nikolić – KRAGUJEVAC: Emilija Živković, Emilija Živojinović, Nataša Džarić, Rajko Džarić, Žiža Marković, Slavica Gavrilović-Paunović,

четвртак, 20. јануар 2011.

Болесник / Десанка Максимовић


Болесник спава.
Крај њега никога нема.
Две поштанске карте, које је Њ.К. В. Краљевић Ђорђе
Карађорђевић упутио свом учитељу професору
Михаилу Петровићу Аласу. Чувају се у Фондацији
Михаило Петровић Алас у Београду. Прештампавање је
дозвољено само уз дозволу Фондације
Кроз прозор струји јутро,
собом хода,
помера хартије, са стола, са пода,
књиге листа,
загрли болесника,
чашу ваздуха му дода.

Болесник сања, некаква жена
лако као ветар собом хода,
скупља хартије са стола, са пода,
провлачи му прсте кроз косу,
на чело ставља комадић леда,
на постељу му седа
прохладна и свежа
као да је провела ноћ између трава,
у загрљају његовом испари,
и одлебди као измаглица
плава.

Видети више:

среда, 19. јануар 2011.

ДОШЉАЦИ С КРИЛИМА АНЂЕЛА

Пек у Горњем току



ТРООКИ ПЕСНИК, АПОСТОЛ РЕЧИ
РАДЕ ТОМИЋ




1.

У име поезије награда Раде Томић указује по/част поезију и песнику. Награда брани од заборава колико песника толико и нас враћа поезији која је у основи сваког стварања, јер свако стварање духа је у основи поетско. Отуда песма постоји од памтивека. Мада песник, Павловић, каже да српска песма постоји од пре памтивека. Дакако, то је она песма, усмена. Јер поезија је у свему што човек чини, она је, по Хазлиту, она честица која постоји у човеку која шири,разређује, прочишћава и уздиже читаво наше биће; без ње је људски живот бедан као живот дивље звери. Јер, Поезија је ткиво од којег јенаш живот створен. Остатак је заборав сушти мртво слово, јер све што вреди запамтити у животу је његова поезија. А поезија памти и чува. У усменој поезји је сачувана прошлост из које нас призивају преци и чији се одјеци находе у језику наше поезије. И наших живота.
Свако помињање песника је призивање његове