ОГРОЗД
У
том укусу је наш трагични деда по мајци, калемар.
Он је гајио, огрозд у градини, и у винограду.
Као и јасмине иза штале. Смокве.
Као и јасмине иза штале. Смокве.
Једно
тридесет и пет година
Нисам
пробао огрозд.
Заборавио
сам да постоји.
За
мене, као врста, као да је изумро
Оне
године кад је наш
деда отишао на пут без повратка
Али,
није изумро.
Жилава
је то сорта,
Као
и рибизле, његове сестре.
Црвене,
жуте и зелене.
И пре неколико часова, у летње предвечерје,
Док
смо пресађивали чери у башти
Код
комшије Драгана,
У близини
кајсија,
Одједном,
гле, жбун ...
- После
ћеш кајсије,
Прво
пробај ово!
Кајсије
су слађе и чувају срце,
Али
огрозд, има свој укус
Који
сам запамтио заувек као дете,
Кад
је у нашем врту било малина,
црвених рибизли, жутих
црвених рибизли, жутих
И огрозда...
- А,
шта кажеш?
Пита
ме комшија срдачано и додаје
·
јача имунитет
·
побољшава рад желуца, бубрега и јетре
·
уклања песак у мехуру
·
побољшава памћење и концентрацију
·
помаже код проблематичне коже
·
зауставља опадање косе
·
уклања тешке метале из организма
·
помлађује и даје виталност
·
побољшава вид
·
штити од карцинома
·
природни је антиоксиданс
· штити срце и крвне жиле
Па
то је је воћка за мене!
 |
| слика Пека, овог лета. Лакомица, Звижд |
25. јун, 2017; 21: 42
Док
сам стојао у виру под јовама
У води
до прса
Малене
рибице су ме грицкале за колена,
За лактове
И ја сам их
терао
- Идите од
мене, нисам још лешина.
То су мале
кркуше, каже комшија Драган.
Хране се
мртвим деловима наше коже.
Ја
понекад стојим у Пеку сат и више
И пуштам их да
скину мртве делове коже.
Рибице се
хране том мртвом кожом,
И алгама које се нахватају на речном камењу...
ЏЕЗВАЛИЈЕ
мом брату Александру
Као да смо се враћали са фронта
кроз неке шуме и стрмине
гладни, жедни и уморни
и кад смо се најмање томе надали
изнад једног гробља
у винограду
гајеном на старински начин
као у нашем најужем завичају
Џезвалија усред винограда
зрела, висока, разграната, богато родила
и под њом лежи опало црвено жуто енергетско благо
као на каквом базару у неком тропском крају.
А тек укус, не оних плодова на гранама,
већ оних опалих, учамелих,
скоро скуваних на жарком сунцу!
..
 |
| Наша плажа. Лакомица |
ЏЕЗВАЛИЈЕ
мом брату Александру
Као да смо се враћали са фронта
кроз неке шуме и стрмине
гладни, жедни и уморни
и кад смо се најмање томе надали
изнад једног гробља
у винограду
гајеном на старински начин
као у нашем најужем завичају
Џезвалија усред винограда
зрела, висока, разграната, богато родила
и под њом лежи опало црвено жуто енергетско благо
као на каквом базару у неком тропском крају.
А тек укус, не оних плодова на гранама,
већ оних опалих, учамелих,
скоро скуваних на жарком сунцу!
 |
| Овако изгледа Пек у делу где протиче кроз Лакомицу (наше имање) |
..
Нема коментара:
Постави коментар