УЕРКА

UERKA: Уред за регистрацију и класификацију (У.Р.К. илиУерка) настао је, послије првих медиалистичких окупљања, према замисли Леонида Шејке. То је требало да буде основа једне духовне цитаделе, како је замишљао Шејка, опчињен спекулативним неимарством и духовим замковима шпањолских мистика… У почетку би Уерка прикупљала информације; она биљежи податке „чији се смисао и значај не могу одмах схватити…“ – видети више: на месту где ниче та фатморгана уметника Друге српске ренесансе
Уерка је осуђена на "тајну историју"... "Тајна историја" интригира многе духове, од Балзака до Л. Паулса, она је истинитија од "официјелне", али је - мистериозна. Јер се истина сакрива.Уерка наговештава супериоризацију медиалистичких слојева...

М. Главуртић .

Леонид Шејка: ПОСЛЕДЊИ ЗАПИС

УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА

УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА
Тематски број часописа посвећен опусу "Уметност махагонија" Белатукадруза (алиас М.Лукића)

Творац САЗВЕЖЂА З - БЕЛАТУКАДРУЗ

Претражи овај блог

понедељак, 09. јун 2008.

Минули животи и усудна метафизика

(Слово о основној песми збирке „Господар“ Стојана Богдановића)


Читајући песму Извештај из најновије песничке збирке Стојана Богдановића спознајемо истинску снагу лирске импресије која уобличује стварност и постаје суштинско сведочанство. Интезитет доживљаја виђеног и стихом извештајним исказаног, на самом прагу метафизичког, твори универзалну слику чиja суморна значења зраче снагом симбола. А симболи и метафорски изрази (а свака метафора је један кратак опис) находе се у овој песми, разуђеној и слојевитој лирској причи, дубоке метафизичности и универзалне спиритуалности. Стихом се сажимају читаве приче живота, предела и времена, тамо где лозанићев млин више не меље - извештава Песник - и питорескну слику живљења рустичног миљеа затамњује и прекрива опорим сликама које сумирају прошао живот. Пустош села где осим камења на гробљу / нико више ништа не памти дочарана је низом бременитих слика чији асоцијативни спрегови и постулати шире тематски кадар захватајући мноштво призора и судбина.
У извештају се смењују слике снажног есенцијалног набоја и животних истина кроз које се прелама и сеобна усудност народа, удес села српског из којег се само одлази, где више нико никога не дочекује.
Стиховима што наводе на дубока размишљања, песник Стојан Богдановић извештава:
истребили су нас ко цигани вашке
све су нас покупили ко чума децу
нико не пева у кафани код швабе
две главе три зуба све остало
пojeo је само један зуб
време садашње нема кикотања
нема трубача у нашем дворишту
осушила се лоза маховина и лишај
напали цреп где се још увек
али једва очитава
прва српска фабрика европског црепа
никола г.богдановић
и синови
сви су сада на службеном путу
ни господар није ту као господар
ја их замењујем ауторитативно
наредио сам берберину да ме ошиша
желим да личим на себе
када будем подносио овај извештај

Извештај пун затомљених осећања кроз Богдановићеву песничку оптику, и душу, се воздиже у моћну метафору - резултанту саздану од минулих живота, историје и усудне метафизике. Попут Хамваша Богдановић препушта читаоцу дочитавање песме, да садржаје извештаја тумачи кроз сопствена сазнања; истребили су нас ко цигани вашке / све су нас покупили ко чума децу. Суочава нас песннк са нечим што је као чума, иза које остаје чемерна празнина, безнадна тамнина и пустош, а свет метафизичка стварност. (У семантичко рашчитавање ове песме ваља укључити симболичка, митска значења и персонификацију чуме); извештај успоставља и затвара лук са поезијом збирке Црна рупа, сеже у столетну дубину времена. Он обједињује широк спектар питања о историјском трајању и националним судбинама. Наративно веристички исказ зрачи снагом аутентичног песништва које сумира хук историје, живота, речи, времена и кроз непосредност исказа изриче као универзална и вишесмислена посланица о трошности света и пролазности свега. Утихлу мелодију времена песник Богдановић склања у поезију и спасава поезијом.
Малармеов постулат по коме свет постоји само да би се нашао у књизи потврђује и извештај. Епска димензија ове лирике омогућује му драгоценост сведочанства. Чија се снага једначи са предањем. Песничким, дабоме.[1]


Mирослав Тодоровић


[1] БОРБА, Свет књиге, 22.јануар 2004. год.

Нема коментара: