УЕРКА

UERKA: Уред за регистрацију и класификацију (У.Р.К. илиУерка) настао је, послије првих медиалистичких окупљања, према замисли Леонида Шејке. То је требало да буде основа једне духовне цитаделе, како је замишљао Шејка, опчињен спекулативним неимарством и духовим замковима шпањолских мистика… У почетку би Уерка прикупљала информације; она биљежи податке „чији се смисао и значај не могу одмах схватити…“ – видети више: на месту где ниче та фатморгана уметника Друге српске ренесансе
Уерка је осуђена на "тајну историју"... "Тајна историја" интригира многе духове, од Балзака до Л. Паулса, она је истинитија од "официјелне", али је - мистериозна. Јер се истина сакрива.Уерка наговештава супериоризацију медиалистичких слојева...

М. Главуртић .

Леонид Шејка: ПОСЛЕДЊИ ЗАПИС

УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА

УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА
Тематски број часописа посвећен опусу "Уметност махагонија" Белатукадруза (алиас М.Лукића)

Творац САЗВЕЖЂА З - БЕЛАТУКАДРУЗ

Претражи овај блог

среда, 11. фебруар 2009.

Исправке / Мирослав Лукић





Миодраг Мркић, професор књижевности у пензији, књижевни критичар. Снимак из 2008.
Мирослав Лукић
МИОДРАГ МРКИЋ У МРЕЖИ ПОТОЊЕ ВЕРЗИЈЕ

Почетком 2008. године појавила се најновија књига професора М. Мркића У мрежи потоње верзије - Оглед о књизи ПОТОЊА ВЕРЗИЈА Мирослава Тодоровића. У српској књижевности је приметан мањак монографских дела о појединим писцима, и живим, и преминулим, и у том смислу ова књига је добродошла. Пишући оглед о Потоњој верзији, песника средње генерације - М. Тодоровића, Мркић поред осталог, анализира и критике српских критичара, који су оцењивали поезију М. Тодоровића (М. Лукића, С. Пенчића, Г, Максимовића, И. Косанић, Д. Урошевић), као и тзв. „подземну, тајну критику". По Мркићу, постоји „подземна критика". Она је често усмена, мада може бити написана „али необјављена". Мркић даје и примере тзв. подземне или тајне критике (одломке из писама два позната српска приповедача). У суштини, макар и узгред, Мркић отвара неке тугаљиве табу теме наше надалеко чувене, помало јадне, кочоперне, ограничене бирократске књижевности. Мркић анализира све песме, по свом обичају (песме из Потоње верзије) одгонетајући Тодоровићеву метафизику, срж сржи, све тајне поезије признајући и своју муку тумача, који се заплео као пиле у кучине. Мркић износи своје импресије и коментаре на скоро 60-ак страна (најобимнији део књиге).
Понекад, тумачења Тодоровићевих стихова нису најсрећнија.

Рецимо ФАБУЛА БЕЛИНЕ*.
Издвајамо Фабулу белине. Белина..Бела књига Миливоја Павловића. Као да ми је песник Мирослав Тодоровић узео речи - фабула белине, и то управо белине књиге 300 страна, белине Беле књиге.
У Фабули белине као да се налази нека жудња за белином.
Слова мркну у мраку
Без гласа
Фабула белине...(
стр. 21)
Да ли критичара Мркића привлачи белина, тј. Бело, зато што је „недиференцирно трансцендентно савршенство"? Шта то значи и колико је то тачно? Бело и Белина су врло диференцирани; бела боја је најсложенија боја, боја која садржи све остале постојеће и познате боје...Друго, делује помало патетично и неукусно - поводом једног песника актуелизовати неког другог, који није ствар тумачења, и о коме евентуални читалац можда ништа и не зна.
Мркић, дакле, понекад уме да буде неспретан, да доводи у недоумицу, али у суштини, он је вођен добрим намерама и интуицијом, често у праву, а нарочито онда када Тодоровићеву поезију дефинише као поезију мистике, поезију великог посвећеништва...
Мркић је 2006. године објавио прву своју књигу о збирци М. Тодоровића После свега Љупка језа пролазности пред вратима визије. Он припремај ош три огледа о појединим Тодоровићевим збиркама песма, што је за сваку похвалу, с обзиром на његове високе године, а и имајући у виду околност дау српској књижевности мањкају монографске публикације о многим писцима...
____
* За похвалу је што је Мркић написао странице и странице о Белој књизи М. Павловића, о једном покушају, експерименту. Али, какве везе има Фабула белине са Белом књигом ? Тодоровића сам као песника представио у антологији српске поезије 20. века. М. П. - не. Зашто бих? Има ли смисла придавати посебну вредност неком песнику који ту претпостваљену вредност нема?
НАПОМЕНА:
Овај Лукићев текст, прелиминарно штампан у једном од Лукићевих часописа, прештампан је у Мркићевој књизи на стр. 123-125, без уобичајене назнаке одакле је преузет, што вероватно промакло. Уз друге текстове других аутора у овој Мркићевој књизи наводи се одакле су преузети. Такве грешке не треба правити убудуће, јер неупућеног читаоца могу довести у заблуду. На крају крајева, треба бити максимално коректан, тј. тачан када је реч о библиографским подацима... (М. Л.)

Нема коментара: