СРОДНЕ ВЕСТИ

          ЈЕДИНИ град на планети посвећен једном писцу и његовом делу, јединствен јер обједињује настојања Србије и Републике Српске у науци, култури и уметности, успоставио је нову традицију: Велика годишња књижевна награда Андрићевог института додељена је први пут. Академику Матији Бећковићу, за животно дело и недавно објављене "Три поеме", уручена је повеља Андрићграда и новчани износ од 25.000 евра, а писац Владимир Кецмановић добитник је повеље за најбољи роман године "Осама" и новчаног износа од 15.000 евра.
          Награде су лауреатима уручили председник жирија проф. др Јован Делић и творац Андрићграда, редитељ Емир Кустурица.
          - Уверен сам да смо установили књижевну награду, престижну и важну у најширим оквирима. За Кецмановићеву књигу "Осама" могу рећи оно што одавно важи за Бећковићева дела. Роман о трагизму босанских муслимана, остаће кључни у нашој литератури. Свој пут ће, верујем, наставити преведен на друге језике - рекао је Кустурица у Андрићевом институту.
          У граду ванвременских вредности, уточишту духа одакле српски великани од Немањића, преко Његоша до Андрића "разговарају са светом", све одудара од нашег јефтиног времена
          . Тако је и са, за овдашње прилике, издашним новчаним делом награде.
          Уверен да ће другачије, славније време једном доћи јер другачије не може бити, Бећковић је одлучио да новчани део награде поклони.
          ОБЕЋАНО, ИСПУЊЕНОИДЕЈА о успостављању, за балканске прилике престижне и издашне награде, први пут је јавности саопштена јула 2012. године на страницама "Новости". Тада је Кустурица, читаоцима обећао "мало литерарно чудо на овим просторима, а све зарад препорода регије оптерећене ратним сукобима". Обећано је и испуњено.
          - Награда Андрићевог института је важна, велика у сваком смислу, па ћу је преполовити. Желим да половина припадне Матици српској, а половина Српској књижевној задрузи. Наше националне институције су угрожене, добро је једино што им Андрићград и Република Српска на овај начин сада могу прискочити у помоћ - рекао је Бећковић примајући награду.
          О месту Велике књижевне награде Андрићевог института међу другима, а НИН-ова и "Виталова" се свакако издвајају, није се говорило међу писцима. Зна се тек да ће, од следећег јануара, награда Андрићевог института постати интернационална. Конкурисаће за "Андрића" великани писане речи из целог света и то је логично, истиче Кустурица, јер је и Андрићград живи алманах интернационализма. Овај пут, после годину дана ишчитавања годишње књижевне продукције у Србији и РС, о лауреатима је одлучивао жири: проф. др Јован Делић, Ранко Рисојевић и Маја Мандић.
          - Бићу себичан и нескроман, па ћу се подсетити да је прва, магловита идеја за роман "Осама" настала овде у Андрићграду, пре тачно три године и недељу дана. Покушавао сам да Емира Кустурицу убедим да се одрекне идеје о преношењу "На Дрини ћуприје" на филмско платно, у корист "Проклете авлије". Међутим, пошто је због Кустуричиног немира с њим тек понекад могуће сербез разговарати, а филмски језик ми није струка, посветио сам се питању како би "Проклета авлија" изгледала пренесена у контекст и литерарни језик данашњег времена - каже Кецмановић. - Настала је књига о савременој "Проклетој авлији" која је наоружана интернетом, пробила зидове оне стамболске апсане и као пандемија се проширила од Балкана до Менхетна. У симболичком смислу, овај роман се сада вратио кући.
          Добивши вредна признања, Бећковић и Кецмановић су се трајно населили у српски пантеон у настајању, и то поред Његоша, Селимовића, Андрића... Идуће године, за тај видик бориће се и најбољи страни писци.