Из извештаја неких локалних листова, као и домаће турске штампе и
новина „Милијета“ и „Заманa“, прво што сам схватио је постојање темеља
овe историјскe византијске цркве, о чему су први испричали неки пилоти
авиона за мерења и картографију који су летели изнад језера.
новина „Милијета“ и „Заманa“, прво што сам схватио је постојање темеља
овe историјскe византијске цркве, о чему су први испричали неки пилоти
авиона за мерења и картографију који су летели изнад језера.
Прве референце су стигле од самих Турака који су причали о
постојању велике историјске цркве из четвртог века посвећенe светом
апостолу Петру, односно, сматра се да је то био један од првих великих
храмова који су красили ондашњу свегрчку православну Малу Азију.
постојању велике историјске цркве из четвртог века посвећенe светом
апостолу Петру, односно, сматра се да је то био један од првих великих
храмова који су красили ондашњу свегрчку православну Малу Азију.
Информацијa се односила на историјски објекат који се налазио у
језеру на око 20 метара од обале и дубини од два метара испод површине
воде. Како је саопштио председник Археолошког одељења за Улудаг
Универзитета у Бурси, Мустафа Сахин, на том месту, где се налазе
рушевине цркве, базилике, такође треба да леже и темељи локалног
парламента из римско доба. Професор Сахин сматра да је поред римског
здања била изграђена и величанствена црква, као што је приказана на
фотографији и вероватно је доминирала читавим регионом.
језеру на око 20 метара од обале и дубини од два метара испод површине
воде. Како је саопштио председник Археолошког одељења за Улудаг
Универзитета у Бурси, Мустафа Сахин, на том месту, где се налазе
рушевине цркве, базилике, такође треба да леже и темељи локалног
парламента из римско доба. Професор Сахин сматра да је поред римског
здања била изграђена и величанствена црква, као што је приказана на
фотографији и вероватно је доминирала читавим регионом.
- Историјски подаци нам говоре, наглашава турски професор, да се са
изградњом храма започело 313 године, непосредно након што је
хришћанство са Константином Великим однело победу.
изградњом храма започело 313 године, непосредно након што је
хришћанство са Константином Великим однело победу.
Овај значајни догађај означава почетак изградње и других велелепних
храмова уздуж и попреко по Малој Азији, у свим градовима где је живела
хришћанскa популацијa и у свим римским провинцијама.
храмова уздуж и попреко по Малој Азији, у свим градовима где је живела
хришћанскa популацијa и у свим римским провинцијама.
Претпоставља се, да је црква након великог земљотреса који је 740
године после Христа погодио регију, потонула у језеро, да би сe након
толиког времена, данас опет појавила.
године после Христа погодио регију, потонула у језеро, да би сe након
толиког времена, данас опет појавила.
Очигледно да je у прошлости око Никеје било много земљотреса, као и
велики земљотрес 1999 године, који је још више потонуо цркву испод
површине језера.
велики земљотрес 1999 године, који је још више потонуо цркву испод
површине језера.
Данас и под непознатим условима, храм се поново појавио баш на
фотографијама општинске екипе из Брусе приликом снимања терена у циљу
„истраживања историјског наслеђа и снимања из ваздуха“, када је турски
авион летео над језером и фотографисао околину.
фотографијама општинске екипе из Брусе приликом снимања терена у циљу
„истраживања историјског наслеђа и снимања из ваздуха“, када је турски
авион летео над језером и фотографисао околину.
Према историјским подацима, град Никеја је превасходно познат као
место одржавања два историјска васељенска сабора (Први и Други Никејски
Сабор) ране хришћанске цркве.
место одржавања два историјска васељенска сабора (Први и Други Никејски
Сабор) ране хришћанске цркве.
Зграда локалног сената, (Senato Saray), како говоре сами Турци,
изграђена 325 године у саставу грађевинског комплекса за базиликом, али
је касније, због изградњe Аја Софијe Сенат пренет у Истанбул. Велелепна
Света Софија је данас претворена у џамију.
изграђена 325 године у саставу грађевинског комплекса за базиликом, али
је касније, због изградњe Аја Софијe Сенат пренет у Истанбул. Велелепна
Света Софија је данас претворена у џамију.
- Различити искази локалних становника, каже универзитетски
професор у Бурси, Бедри Јалман, о томе су нас извештавали, а и рибари
одавно су запазили како неке чудне рушевине леже на дну језера, али им
нису придавали историјски значај од археолошке вредности.
професор у Бурси, Бедри Јалман, о томе су нас извештавали, а и рибари
одавно су запазили како неке чудне рушевине леже на дну језера, али им
нису придавали историјски значај од археолошке вредности.
Историјска појава цркве испод површине никејског језера изненада је
постала стварност случајним летом турског картографског истраживачког
авиона над овом облашћу који је при том и открио историјску Грчку
православну хришћанску цркву.
постала стварност случајним летом турског картографског истраживачког
авиона над овом облашћу који је при том и открио историјску Грчку
православну хришћанску цркву.
Прве фотографије допрле до јавности показују изузетну лепоту и
величину овог храма-базилике. Како и турски истраживачи откривају, уз
Аја Софију, ова црква показује велику историјску и верску вредност.
величину овог храма-базилике. Како и турски истраживачи откривају, уз
Аја Софију, ова црква показује велику историјску и верску вредност.
Овај се храм сматра једним од највећих хришћанских центара у Малој
Азији тог времена и стога би могао привући многo ходочасникa из свих
крајева света.
Азији тог времена и стога би могао привући многo ходочасникa из свих
крајева света.
Када је црква тачно потонула испод површине језера није нам
познато, али најважније је да се неочекивано поново појавила, да још
једном покаже, да се Грчки православни хришћански идентитет у Малој
Азији никада није изгубио, па чак данашњи разни „знаци“ задивљују и
турско становништво.
познато, али најважније је да се неочекивано поново појавила, да још
једном покаже, да се Грчки православни хришћански идентитет у Малој
Азији никада није изгубио, па чак данашњи разни „знаци“ задивљују и
турско становништво.
Никос Хиладакис
Новинар-писац и турколог
Славиша Лекић, са грчког за Васељенску ТВ прево и приредио