Ноћас сам сањао много тога невероватног, немогућег;пробудио сам се мрзовољан и прво ишао да намирим живину. Земља је била мокриња... А онда сам уз кафу покушавао да пронађем онај видео који сам синоћ одгледао, пре него што сам заспао. Пророчанство човека за којег сам први пут чуо, који тврди да #следееће године" (тј.ове, 2024.) неће бити жита, итд. Уместо тога видеа, присећао сам се делова, детаља сна; као стигао сам, у Аустралију?! И тамо су ме дочекали многи пријатељи за које нисам знао, и друге невероватне ствари. Појавио се и онај Шоп, мој другар са студија, али су га неки цивили дограбиули за врат и одвели низбрдо (цивилна полиција, тајна служба?), онда се однекуд појавила и Ш., коју нисам до сада сањао (после њене сахране), и брзо нестала... У сну сам нешто ишчекивао, тамо, на Кенгурском континенту... Претражујући нешто на Википед. налетим на израз Shkodra, и сине ми у глави један наш земљак дугајлија, двометраш, нераздвојни другар Санде Уцета (Черкеза), који је био власник велике бачије на Бандери, и мајстор за прављење пајвана, ужади свих врста, од конопље... Лека Шкодра, тако се звао тај дугајлија, можда највиши растом у нашем селу. Никада се није женио. Имао је сестру у Раброву, мајку, не и оца. Живели су испред једине Стублине у М. Ленино презиме је било Шантић, песничко; комунисти га нису волели, али га нису ни дирали. Био је у неким војскама; партизани су га, локални, ухватили, али им је некако побегао; предао се Немцима и онда, како кажу, за њих радио. Био је, кажу страх и трепет, али људи воле и да додају или увећавају када препричавају понешто о неком. "Шкодра" му је био, дакле, надимак! Скадар! Да ли су Шантићеви преци били родом из Скадра? Као што су, на пример, потомци Милана Марковог, из засеока Дубоки Поток, добегли из Солуна?...
Шкодра је преминуо седамдесетих. Сећам се да је нашег оца ословљавао са "Куме", као што је то чинио и недавно умрли Тома Милана Марковог, што је сазидао у Лешју манастир посвећен Св. Петки. Две три недеље, пред смрт изненадну, разговарали смо и он ми је неколико пута понављао -Бре, Куме, ми смо кумови, од старине!
Договорили смо се да се чим искрсне прва прилика састанемо и попричамо о много чему из прошлости... али...
Чудно је да нам наши нису то пренели. Било је ту нешто, што је умрло, са нашим пок. оцем, Томом; што умире и нестаје са свима преминулима заувек. Која је то врста кумства могла бити, била?
Уочи Васкрса, 2024.
Нема коментара:
Постави коментар