Prevedi - Translate

УЕРКА

UERKA: Уред за регистрацију и класификацију (У.Р.К. илиУерка) настао је, послије првих медиалистичких окупљања, према замисли Леонида Шејке. То је требало да буде основа једне духовне цитаделе, како је замишљао Шејка, опчињен спекулативним неимарством и духовим замковима шпањолских мистика… У почетку би Уерка прикупљала информације; она биљежи податке „чији се смисао и значај не могу одмах схватити…“ – видети више: на месту где ниче та фатморгана уметника Друге српске ренесансе
Уерка је осуђена на "тајну историју"... "Тајна историја" интригира многе духове, од Балзака до Л. Паулса, она је истинитија од "официјелне", али је - мистериозна. Јер се истина сакрива.Уерка наговештава супериоризацију медиалистичких слојева...

М. Главуртић .

Леонид Шејка: ПОСЛЕДЊИ ЗАПИС

ПАРНА МАШИНА НАПРАВЉЕНА 1928. ТРИ ГОДИНЕ НАКОН РОЂЕЊА НАШЕГ ОЦА МИХАЈЛА

Творац САЗВЕЖЂА З - БЕЛАТУКАДРУЗ

Претражи овај блог

Тзв. ПРУГА 47. УПОРЕДНИКА

Бордо - Загреб - Београд- Пожаревац - Кучево.....Одеса... Мирослав Лукић пре 6 година A зашто су сви заборавили на железничку пругу Београд - Пожаревац - Мајданпек - Бор - Зајечар? На неким деловима је ова пруга тзв. 47. упоредника - Бордо - Београд - Одеса - обрасла травуљином, толико запуштена да ће је прогутати континентална прашума и небрига. Док је било злата, и теретни и путнички возови су редовно саобраћали. Радио је и шинобус. Обичном народу је много значило то што је радила та пруга. Када ће, осим ретких теретних кинеских возова, да проради и једна композиција макар са два вагона, као на дивљем западу? Нема никаквог оправдања и изговора, да се ова пруга и даље запушта и препушта нестајању. Када? Не може та пруга само да ради кад се извлачи из тих крајева злато, бакар, волфрам, дрво, песак, камен и друго, зар не? Коментар уз чланак Отворена обновљена пруга на Коридору 10 - Политика, Уторак, 25.04.2017. у 12:32 М. Момчиловић

ОНИ ДРУГИ...Сазвежђе ЗАВЕТИНА

ИМА ЉУДИ КОЈИ ГЛЕДАЈУ У ЗВЕЗДАНО НЕБО И ВИДЕ ЗВЕЗДЕ. АЛИ ИМА И ОНИХ КОЈИ ГЛЕДАЈУ У ЗВЕЗДАНО НЕБО, И ВИДЕ САЗВЕЖЂА

Реченица која припада многим писцима

Реч је о мисли Жана Коктоа коју је Кортасар преузео, а пре мене још неки књижевници. Дакле, та реченица припада многим писцима, свакоме на свој начин, и истински ме одушевљаваКарлос Роберто Гомес Берас (Порторико)

петак, 26. август 2016.

Ко је духовитији: пук, политичари, афористичари, новинари...?

Погледајте коментаре, као инспирацију за што бољи одговор на ово питање од милион евра (уз чланак  Andreja za premijera :

Ranko Krstic Vi ste mnogoopširni, jer dovoljno je bilo. "ovo je prvi put u srbiji, "ovo je najveći rast u regiji, Evropi, "ovo je najbrže uradjeno za poslednjih 30 godina" itd, itd. A na kom smo mestu po brzini formiranja vlade, da li smo ispred Grčke, Velike britanije....i dr. Šta je bilo preče od toga?
 Aug 5, 2016 1:21pm

Zlatko Janjić Neverovatno, prvi put posle dvadeset godina pročitah nešto "u novine" i uverih se da je "Baba" bila u pravu. Dakle kad sam davno pre 20-et god. sleteo skijama sa Tare u Bajnu Baštu na autobuskoj stanici sam sreo neku gužvu, sve stariji seljaci pomno slušaju jednu kočopernu babu. Naime, jedan se od ovih seljana hvalio kako je nešto pročitao "u novine". Kad ga je ova baba oplela "ti čito, šta si čito, kad je iko, ikada i išta ozbiljno u novine čito, kad se zna zašta novine služe: da se nešto umota, da se gurnu u čizmu da nozi bude mekše, da se upije vlaga i naravo u nuždi može poslužit posle velike nužde". Ostao sam zapanjen ovim predavanjem i od tada ne gubim vreme čitajući naprimer "Vreme" ili neke druge novine sve je to besomučna propaganda, što bi rekao Zoran Radmilović novine su iste kao i one stare dronjave samo je datum nov. Ipak moram priznati ima i nekih novina a to je šprdnja i B92 se šprda da li je to neka boleština zahvatila medije ,samo da nije zarazno da se ne proširi. Sve sama šprdnja dok se treči svetki zahuhtava "naše" novine se ... pardon tuđe novine u nas se šprdaju sa našom državom koju posle pesto god. obnavljamo. Da li je moguće da im ta država toliko smeta pa kad ne mogu da je više bombama a oni je bombarduju preko "naših "... pardon tuđih medija u nas ovom besomučnom ali specijalnom propagandnom-šprdnjom. To je samo jedan od oblika iz arsenala specijalnog rata, dakle ovde nije reč o humoru već o brutalnoj agresiji na svest građana na naš identitet na naše vođe, na naše kneževe, lidere iz politike iz sporta,kulture iz svih oblasti. Samo ako je nešto uspešno, vrhunsko a naše je , treba ga omalovažiti , uniziti šprdnjom a posle izopštiti i uništiti. Zato ne čitajte novine i ne gledajte televiziju iliti veš mašinu za ispiranje mozgova, već slušajte bake i deke a gledajte u spomenike ako ih ima u humke u jame u Jasenovce, dakle poslušajte istoriju i sve će vam se razotkriti,otvoriti i ukazati. Bez veze sa korenom prošlosti - jedinom istinim koja se dogodila nema budućnosti. Zato nam stalno spočitavaju da treba da se okanemo prošlosti i da se tako slepi okrenemo budućnost odnosno "evropskoj" zajednicii u kojoj vladaju ne ljudski i anti-evropski zakoni.

уторак, 2. август 2016.

Умрла последња црногорска "вирџина"

Умрла Стана Церовић, последња црногорска вирџина / Бета | 02. август 2016. 17:06 | Коментара: 7. У Рисну је у 85. години умрла Стана Церовић коју сматрају последњом црногорском "вирџином"

ПОДГОРИЦА - У Рисну је у 85. години умрла Стана Церовић коју сматрају последњом црногорском "вирџином".
Стана је умрла у старачком дому у Рисну, где је била смештена пре два месеца, пошто је такорећи цео живот провела сама.
О Стани Церовић је снимљен телевизијски документарни

недеља, 29. мај 2016.

Исповедам једно крштење за опроштење грехова. Чекам васкрсење мртвих. И живот. будућега века. Амин / Бела Тукадруз


Корице истоименог романа, штампаног у време рата, примерак спашен из подрума: "подрумска књижевнст".

        
(...)   Овде   у   канцеларији   ја   дешифрујем,   преводим бројке у слова и речи.
То је мучан и спор посао...
АГЕНДА је почињала бројевима :
50120 004 858 7038 902790564 1358990.
544731.
7854   04   830047   9191    1 071    83005104   9171     8
00 004  740050!... Који су значили :
Дошла сам у ону фазу разградње изнутра. Овде је ужасно  бити  и још  ужасније  бити  у немоћи.
Ја сам очајна!

недеља, 17. април 2016.

Pjesme za "Zavetine" / Jovanka Babić Jelovac


Kada umrem ne gasi svjetlo
jer život još u meni drijema.
Samo sam posustala od ljepota,
malo pobjegla od tuga.

Kada umrem otvori prozore,
pusti moru da pjeva,
galebu da leti
i jutru da me čeka.

Kada umrem ne zaboravi
da odlaska nema
već me potraži
među zvijezdama.

четвртак, 14. април 2016.

Зашто је скупље умрети у Србији?

ПРОСЕЧНОМ човеку више се исплати да умре у Риму, Прагу или Братислави него у Београду, Нишу или Новом Саду. Да и стварност понекад личи на црнохуморни виц показују цене погребних услуга које су у овим земљама неупоредиво ниже него код нас. Рачун за последњи испраћај у српској престоници може да буде и неколико пута већи од цене сахране у мањим градовима у унутрашњости.
На велике разлике у ценама погребних услуга указано је у јеку актуелне борбе приватника за равноправан статус на тржишту сахрањивања. Економиста Драгољуб Рајић извео је рачуницу према којој скромни укоп у Милану, где је просечна плата 1.900 евра, кошта око 465 евра. У Прагу, са средњом зарадом од око 1.200 евра, погреб износи 405 евра, а у Братислави, где зарађују у просеку 1.000 евра, сахрана кошта - 376 евра. Последњи испраћај у Србији кошта од 900 до 1.000 евра.
- У највећем броју европских држава јавна комунална предузећа не баве се погребним делатностима, већ ове послове добијају приватне фирме - објашњава Рајић. - Да би прошла на тендеру, приватници се труде да максимално спусте цену и повећају квалитет. Код нас то није случај, јер погребне услуге пружају јавна предузећа којима се нерационално газдује.
Рајић каже да у мањим градовима у Србији трошкови погреба износе и три пута мање него што је то случај у Београду. Реч је о местима која немају јавна погребна преузећа, већ се сахранама и гробљима баве приватници.
Специјализована погребна јавна предузећа у Србији послују у четири града - Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу - где је растанак са овим светом и најскупљи. Председник удружења приватних погребника Драган Здјелар ову појаву објашњава монополом

субота, 9. јануар 2016.

Награда Андрићевог института је важна, велика у сваком смислу, па ћу је преполовити. Желим да половина припадне Матици српској, а половина Српској књижевној задрузи. Наше националне институције су угрожене, добро је једино што им Андрићград и Република Српска на овај начин сада могу прискочити у помоћ - рекао је Бећковић примајући награду

ЈЕДИНИ град на планети посвећен једном писцу и његовом делу, јединствен јер обједињује настојања Србије и Републике Српске у науци, култури и уметности, успоставио је нову традицију: Велика годишња књижевна награда Андрићевог института додељена је први пут. Академику Матији Бећковићу, за животно дело и недавно објављене "Три поеме", уручена је повеља Андрићграда и новчани износ од 25.000 евра, а писац Владимир Кецмановић добитник је повеље за најбољи роман године "Осама" и новчаног износа од 15.000 евра.
Награде су лауреатима уручили председник жирија проф. др Јован Делић и творац Андрићграда, редитељ Емир Кустурица.
- Уверен сам да смо установили књижевну награду, престижну и важну у најширим оквирима. За Кецмановићеву књигу "Осама" могу рећи оно што одавно важи за Бећковићева дела. Роман о трагизму босанских муслимана, остаће кључни у нашој литератури. Свој пут ће, верујем, наставити преведен на друге језике - рекао је Кустурица у Андрићевом институту.
У граду ванвременских вредности, уточишту духа одакле српски великани од Немањића, преко Његоша до Андрића "разговарају са светом", све одудара од нашег јефтиног времена

петак, 8. јануар 2016.

Уметност смета владарима света

Награда Института "Иво Андрић" припала Бећковићу и Кецмановићу. Признање ће добитницима бити уручено данас у Андрићграду  
ПРВА велика књижевна награда Института "Иво Андрић" у Андрићграду, припала је академику, песнику Матији Бећковићу за животно дело и за недавно објављену књигу поезије "Три поеме", у издању Српске књижевне задруге, док је први добитник овог признања за најбољи роман у протеклој години Владимир Кецмановић, за књигу "Осама" у издању "Лагуне".
Награда се састоји од повеље и новчаног дела, чији ће износ бити саопштен данас (8. јануар) у 13 сати, на свечаном уручењу у просторијама Института "Иво Андрић" у Андрићграду.
- Судбина поезије никад није била везана за једно време. А поготову није за ово, које је поезију одбацило. Али то није само случај код нас, то је планетарна појава. Док они који владају светом учине оно што су наумили, склонили су уметност да им не смета - каже, за "Новости", Бећковић.
Ова награда је установљена да промовише уметност и књижевност, а по Бећковићевим речима, Андрићград је најзначајнији подухват после "На Дрини ћуприје", а ћуприја и Андрићград су подигнути у славу уметности и

ПСЕУДОНИМ "Сазвежђе З"

ПСЕУДОНИМ "Сазвежђе З"
БЕЛАТУКАДРУЗ