NI tri godine od „otvaranja potrage“ za zemnim ostacima
komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini generala Dragoljuba
Mihailovića, javnost ne zna gde je pokopan, da li potraga još traje, ako
je zaustavljena zašto je zaustavljena, da li su pretražene sve
potencijalne lokacije i koliko je to traganje koštalo.
Državna komisija za utvrđivanje okolnosti pogubljenja
generala Mihailovića, formirana 27. aprila 2009, pune dve godine
istraživala je arhive, saslušavala svedoke, kopala po dokumentacijama u
Londonu i Moskvi. Pošto je predstavila nalaze 14. aprila 2011, posao
preuzima Državna komisija za pronalaženje i obeležavanje tajnih grobnica
ubijenih posle 12. septembra 1944. I ona je počela da radi dve godine
ranije. U rukama je imala iskaze više svedoka da je Draža pogubljen kraj
zida nekadašnjeg zatvora na Adi Ciganliji. Iskopavanja, koja je vodio
istoričar Srđan Cvetković iz ove druge Državne komisije, počela su 18.
juna 2011, a prve rupe blizu čuvenog ružičnjaka napravili su upravo
Cvetković, Vladimir Todorović iz Tužilaštva za ratne zločine i Blažo
Đurović, vlasnik privatnog preduzeća za geodetske radove i rođak
ravnogorca Đure Đurovića. Nađeno je više kostiju, ali je ekspertiza na
Institutu za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu, mesec
dana kasnije, pokazala da su ostaci - životinjski. Posle toga sve je
zamrlo i zavladala je tišina.
Danas, tri godinekasnije, jedini koji je raspoložen da priča o onome što se desilo jeste
Srđan Cvetković iz Komisije za otkrivanje tajnih grobnica. On kaže da
Državna komisija za istinu o Draži više ne postoji čak ni na papiru, dok
Komisija za tajne grobnice formalno postoji, ali faktički su joj vezane
ruke
komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini generala Dragoljuba
Mihailovića, javnost ne zna gde je pokopan, da li potraga još traje, ako
je zaustavljena zašto je zaustavljena, da li su pretražene sve
potencijalne lokacije i koliko je to traganje koštalo.
generala Mihailovića, formirana 27. aprila 2009, pune dve godine
istraživala je arhive, saslušavala svedoke, kopala po dokumentacijama u
Londonu i Moskvi. Pošto je predstavila nalaze 14. aprila 2011, posao
preuzima Državna komisija za pronalaženje i obeležavanje tajnih grobnica
ubijenih posle 12. septembra 1944. I ona je počela da radi dve godine
ranije. U rukama je imala iskaze više svedoka da je Draža pogubljen kraj
zida nekadašnjeg zatvora na Adi Ciganliji. Iskopavanja, koja je vodio
istoričar Srđan Cvetković iz ove druge Državne komisije, počela su 18.
juna 2011, a prve rupe blizu čuvenog ružičnjaka napravili su upravo
Cvetković, Vladimir Todorović iz Tužilaštva za ratne zločine i Blažo
Đurović, vlasnik privatnog preduzeća za geodetske radove i rođak
ravnogorca Đure Đurovića. Nađeno je više kostiju, ali je ekspertiza na
Institutu za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu, mesec
dana kasnije, pokazala da su ostaci - životinjski. Posle toga sve je
zamrlo i zavladala je tišina.
Danas, tri godinekasnije, jedini koji je raspoložen da priča o onome što se desilo jeste
Srđan Cvetković iz Komisije za otkrivanje tajnih grobnica. On kaže da
Državna komisija za istinu o Draži više ne postoji čak ni na papiru, dok
Komisija za tajne grobnice formalno postoji, ali faktički su joj vezane
ruke
