Prevedi - Translate

УЕРКА

UERKA: Уред за регистрацију и класификацију (У.Р.К. илиУерка) настао је, послије првих медиалистичких окупљања, према замисли Леонида Шејке. То је требало да буде основа једне духовне цитаделе, како је замишљао Шејка, опчињен спекулативним неимарством и духовим замковима шпањолских мистика… У почетку би Уерка прикупљала информације; она биљежи податке „чији се смисао и значај не могу одмах схватити…“ – видети више: на месту где ниче та фатморгана уметника Друге српске ренесансе
Уерка је осуђена на "тајну историју"... "Тајна историја" интригира многе духове, од Балзака до Л. Паулса, она је истинитија од "официјелне", али је - мистериозна. Јер се истина сакрива.Уерка наговештава супериоризацију медиалистичких слојева...

М. Главуртић .

Леонид Шејка: ПОСЛЕДЊИ ЗАПИС

ПАРНА МАШИНА НАПРАВЉЕНА 1928. ТРИ ГОДИНЕ НАКОН РОЂЕЊА НАШЕГ ОЦА МИХАЈЛА

Творац САЗВЕЖЂА З - БЕЛАТУКАДРУЗ

Претражи овај блог

Тзв. ПРУГА 47. УПОРЕДНИКА

Бордо - Загреб - Београд- Пожаревац - Кучево.....Одеса... Мирослав Лукић пре 6 година A зашто су сви заборавили на железничку пругу Београд - Пожаревац - Мајданпек - Бор - Зајечар? На неким деловима је ова пруга тзв. 47. упоредника - Бордо - Београд - Одеса - обрасла травуљином, толико запуштена да ће је прогутати континентална прашума и небрига. Док је било злата, и теретни и путнички возови су редовно саобраћали. Радио је и шинобус. Обичном народу је много значило то што је радила та пруга. Када ће, осим ретких теретних кинеских возова, да проради и једна композиција макар са два вагона, као на дивљем западу? Нема никаквог оправдања и изговора, да се ова пруга и даље запушта и препушта нестајању. Када? Не може та пруга само да ради кад се извлачи из тих крајева злато, бакар, волфрам, дрво, песак, камен и друго, зар не? Коментар уз чланак Отворена обновљена пруга на Коридору 10 - Политика, Уторак, 25.04.2017. у 12:32 М. Момчиловић

ОНИ ДРУГИ...Сазвежђе ЗАВЕТИНА

ИМА ЉУДИ КОЈИ ГЛЕДАЈУ У ЗВЕЗДАНО НЕБО И ВИДЕ ЗВЕЗДЕ. АЛИ ИМА И ОНИХ КОЈИ ГЛЕДАЈУ У ЗВЕЗДАНО НЕБО, И ВИДЕ САЗВЕЖЂА

Реченица која припада многим писцима

Реч је о мисли Жана Коктоа коју је Кортасар преузео, а пре мене још неки књижевници. Дакле, та реченица припада многим писцима, свакоме на свој начин, и истински ме одушевљаваКарлос Роберто Гомес Берас (Порторико)

среда, 11. фебруар 2009.

ПРЕШТАМПАВАЊА И ОБЗИРНОСТ

Исправке / Мирослав Лукић



Миодраг Мркић, професор књижевности у пензији, књижевни критичар. Снимак из 2008.
Мирослав Лукић
МИОДРАГ МРКИЋ У МРЕЖИ ПОТОЊЕ ВЕРЗИЈЕ

Почетком 2008. године појавила се најновија књига професора М. Мркића У мрежи потоње верзије - Оглед о књизи ПОТОЊА ВЕРЗИЈА Мирослава Тодоровића. У српској књижевности је приметан мањак монографских дела о појединим писцима, и живим, и преминулим, и у том смислу ова књига је добродошла. Пишући оглед о Потоњој верзији, песника средње генерације - М. Тодоровића, Мркић поред осталог, анализира и критике српских критичара, који су оцењивали поезију М. Тодоровића (М. Лукића, С. Пенчића, Г, Максимовића, И. Косанић, Д. Урошевић), као и тзв. „подземну, тајну критику". По Мркићу, постоји „подземна критика". Она је често усмена, мада може бити написана „али необјављена". Мркић даје и примере тзв. подземне или тајне критике (одломке из писама два позната српска приповедача). У суштини, макар и узгред, Мркић отвара неке тугаљиве табу теме наше надалеко чувене, помало јадне, кочоперне, ограничене бирократске књижевности. Мркић анализира све песме, по свом обичају (песме из Потоње верзије) одгонетајући Тодоровићеву метафизику, срж сржи, све тајне поезије признајући и своју муку тумача, који се заплео као пиле у кучине. Мркић износи своје импресије и коментаре на скоро 60-ак страна (најобимнији део књиге).
Понекад, тумачења Тодоровићевих стихова нису најсрећнија.

Рецимо ФАБУЛА БЕЛИНЕ*.
Издвајамо Фабулу белине. Белина..Бела књига Миливоја Павловића. Као да ми је песник Мирослав Тодоровић узео речи - фабула белине, и то управо белине књиге 300 страна, белине Беле књиге.
У Фабули белине као да се налази нека жудња за белином.
Слова мркну у мраку
Без гласа
Фабула белине...(
стр. 21)
Да ли критичара Мркића привлачи белина, тј. Бело, зато што је „недиференцирно трансцендентно савршенство"? Шта то значи и колико је то тачно? Бело и Белина су врло диференцирани; бела боја је најсложенија боја, боја која садржи све остале постојеће и познате боје...Друго, делује помало патетично и неукусно - поводом једног песника актуелизовати неког другог, који није ствар тумачења, и о коме евентуални читалац можда ништа и не зна.
Мркић, дакле, понекад уме да буде неспретан, да доводи у недоумицу, али у суштини, он је вођен добрим намерама и интуицијом, често у праву, а нарочито онда када Тодоровићеву поезију дефинише као поезију мистике, поезију великог посвећеништва...
Мркић је 2006. године објавио прву своју књигу о збирци М. Тодоровића После свега Љупка језа пролазности пред вратима визије. Он припремај ош три огледа о појединим Тодоровићевим збиркама песма, што је за сваку похвалу, с обзиром на његове високе године, а и имајући у виду околност дау српској књижевности мањкају монографске публикације о многим писцима...
____
* За похвалу је што је Мркић написао странице и странице о Белој књизи М. Павловића, о једном покушају, експерименту. Али, какве везе има Фабула белине са Белом књигом ? Тодоровића сам као песника представио у антологији српске поезије 20. века. М. П. - не. Зашто бих? Има ли смисла придавати посебну вредност неком песнику који ту претпостваљену вредност нема?

 
____________________________


Овај Лукићев текст, прелиминарно штампан у једном од Лукићевих часописа, прештампан је у Мркићевој књизи на стр. 123-125, без уобичајене назнаке одакле је преузет, што је вероватно промакло. Уз друге текстове других аутора у овој Мркићевој књизи наводи се одакле су преузети. Такве грешке не треба правити убудуће, јер неупућеног читаоца могу довести у заблуду. На крају крајева, треба бити максимално коректан, тј. тачан када је реч о библиографским подацима... (Админ.)

Објавио Илије В. Лимманович у...

Ознаке: 20'09, ЛеЗ 00000497, Мирослав Лукић, Нова књига Миодрага Мркића, Прештампавања и обзирност


?

Ко је Илије В. Лиманович?

Није ми познато.

Профил на Bloggeru. Неко из Сремске Митровице. Профил датира из 2008.

 Лажни профил. Псеудоним. Повремено је писао коментаре на блоговима „Сазвежђа З“, углавном апсурдне, бесмислене, које смо брисали. Можда би то могао бити мотив за недопустиво понашање Лиммановича?

ПС.

На истом блогу  објављен је и један пост фамозног  Лиммановича испод кога је потписан Мирослав Тодоровић? На том и другим блоговима нашим, публиковани су повремено и прилози Тодоровића - који је чешће сарађивао у "Заветинама" под својим именом? О чему се у ствари ради? Да ли је можда Лимманович псеудоним Тодоровића, или се иза те идиотске ујдурме крије неки сумњив тип?  

понедељак, 9. јун 2008.

Минули животи и усудна метафизика

(Слово о основној песми збирке „Господар“ Стојана Богдановића)


Накнадно одкривено, 17.04.2023.  

 

 

понедељак, 9. фебруар 2009.

Срби купују џунглу?




АМАЗОН на продају! За мало новца можете добити скровиште у случају пропасти света!
Џунгла Амазона се, заиста, продаје: оглашавања се обавља Интернетом, али је неиосредни контакт у овој трансакцији незаменљив за међусобно поверење. Зашто би неко купио џунглу? Разлога је много: јсдни верују да ће кад-тад доћи до катаклизме, други желе да побегну од цивилизацијс, трећи верују да тако штите кишну шуму, четврти то раде јер не знају шта ће са новцем, а има и таквих који траже ново место за живот, јер њихова домовина због глобалног загревања полако нестаје... Ко купује делове џунгле? Сви: руски тајкуни, фармацеутски гиганти, момци из Београда... Прецизније, сви који имају више од 50 евра!?
ЗА ту суму новца може да се купи хектар кишне џунгле у Еквадору. Ипак, нису сви такви алтруисти. За 150.000 долара може да се добије 1.200 хектара најквалитетније џунгле са већ изграђеном дрвеном лођом (са 10 соба). Шведски тајкун Јохан Елијаш недавно је објавио да комплетна џунгла Амазона може да се купи за 50 милијарди долара. - Недавно су тројица младића из Србије, одушевљена путовањем у срце џунгле, одлучила да купе комад земље у овој недођији, и сада су власници 15 хектара -каже Александар Билановић, власник "Латин офроу-да", агенције која организује индивидуалне туре по џунгли.
А како је све почело?
ЉУДИ који одлазе у џунглу очајнички покушавају да отпутују на места којих нема у брошурама туристичких агенција, где нема туриста са фотоапаратима - примећује наш саговорник. - Туристи су најразличитијих профила: од посматрача птица до пуких авантуриста које, осим џунгле, занима само пиће аусаке. Готово сви су веома богати, али крију да имају новац. Они су открили, после боравка у најлуксузнијим хотелима, да је са путовања важније вратити се са животним искуством него са сликама на којима једу јагоде и пију шампањац.
ИДЕЈА о куповини шума настала је из комерцијално-авантуристичких мотива. Џунгла је јефтина, и за 15. 000 евра може да се купи 10 квадратних километара. Грађани САД не могу да купују аргентинску џунглу, јер влада то не дозвољава. Влада Перуа јс донела закон по којем не може да се купи више од 40.000 хектара,- Тројица Срба купила су џунглу од десет квадратних километара, тако да добијају и два села, јер у Боливији важи стари закон да села са сељацима припадају власницима - каже Александар. - Сваки је уложио по 5.000 евра, па сада могу да чекају да им се новац удесеторостручи или да, када дође до кризе у Европи, тамо оснују заједницу попут Нојеве барке. У ту недођију би примили стручњаке свих профила, а децу одгајали без телевизора.
Александра Крсмановић



МАЛО ПОЗНАТИ АМАЗОН

1 ДЕЛИ га пет земаља: Бразил, Венецуела, Колумбија, Еквадор и Перу.
• НОЋУ је у Амазону неописива бука, јер се 90 одсто животиња у џунгли буди са мраком.
• ПРЕ пет векова у Амазону је живело милион Индијанаца, а сада их је мање од 200.000.
• АМАЗОН даје 20 одсто кисеоника нашој плаиеш, а ту је петина питке воде.
• ВИШЕ од 10 милиона врста биљака, животиња и инсоката живи у тропским шумама.
• НА једиом хектару је по 750 врста дрвећа и 1.500 врста биљака.
• У АМАЗОНУ расте 3.000 врста воћа, а Европљани знају само за 200.
• ДНЕВНО се уништи 200.000 хектара кишне шуме,
а 20 одсто Амазона је већ нестало.


Извор: Вечерње новости, 31. децембар 2008, 1. и 2. јануар 2009., стр. 29
* * *
Купују ли џунглу они Срби који имају пара и не знају шта ће са њима, или џунглу купују појединци
који су у Србији изгубили наду?
Са велике даљине џунгла изазива као некаква рајска башта...
Хоћемо ли и ми куповати амазонску џунглу?

ПСЕУДОНИМ "Сазвежђе З"

ПСЕУДОНИМ "Сазвежђе З"
БЕЛАТУКАДРУЗ