Миодраг Мркић, професор књижевности у пензији, књижевни критичар. Снимак из 2008.
Почетком 2008. године појавила се најновија књига професора М. Мркића У мрежи потоње верзије - Оглед о књизи ПОТОЊА ВЕРЗИЈА Мирослава Тодоровића. У српској књижевности је приметан мањак монографских дела о појединим писцима, и живим, и преминулим, и у том смислу ова књига је добродошла. Пишући оглед о Потоњој верзији, песника средње генерације - М. Тодоровића, Мркић поред осталог, анализира и критике српских критичара, који су оцењивали поезију М. Тодоровића (М. Лукића, С. Пенчића, Г, Максимовића, И. Косанић, Д. Урошевић), као и тзв. „подземну, тајну критику". По Мркићу, постоји „подземна критика". Она је често усмена, мада може бити написана „али необјављена". Мркић даје и примере тзв. подземне или тајне критике (одломке из писама два позната српска приповедача). У суштини, макар и узгред, Мркић отвара неке тугаљиве табу теме наше надалеко чувене, помало јадне, кочоперне, ограничене бирократске књижевности. Мркић анализира све песме, по свом обичају (песме из Потоње верзије) одгонетајући Тодоровићеву метафизику, срж сржи, све тајне поезије признајући и своју муку тумача, који се заплео као пиле у кучине. Мркић износи своје импресије и коментаре на скоро 60-ак страна (најобимнији део књиге).
Понекад, тумачења Тодоровићевих стихова нису најсрећнија.
Рецимо ФАБУЛА БЕЛИНЕ*.
У Фабули белине као да се налази нека жудња за белином.
Слова мркну у мраку
Без гласа
Фабула белине...(стр. 21) Да ли критичара Мркића привлачи белина, тј. Бело, зато што је „недиференцирно трансцендентно савршенство"? Шта то значи и колико је то тачно? Бело и Белина су врло диференцирани; бела боја је најсложенија боја, боја која садржи све остале постојеће и познате боје...Друго, делује помало патетично и неукусно - поводом једног песника актуелизовати неког другог, који није ствар тумачења, и о коме евентуални читалац можда ништа и не зна.
Мркић, дакле, понекад уме да буде неспретан, да доводи у недоумицу, али у суштини, он је вођен добрим намерама и интуицијом, често у праву, а нарочито онда када Тодоровићеву поезију дефинише као поезију мистике, поезију великог посвећеништва...
Мркић је 2006. године објавио прву своју књигу о збирци М. Тодоровића После свега Љупка језа пролазности пред вратима визије. Он припремај ош три огледа о појединим Тодоровићевим збиркама песма, што је за сваку похвалу, с обзиром на његове високе године, а и имајући у виду околност дау српској књижевности мањкају монографске публикације о многим писцима...
Овај Лукићев текст, прелиминарно штампан у једном од Лукићевих часописа, прештампан је у Мркићевој књизи на стр. 123-125, без уобичајене назнаке одакле је преузет, што је вероватно промакло. Уз друге текстове других аутора у овој Мркићевој књизи наводи се одакле су преузети. Такве грешке не треба правити убудуће, јер неупућеног читаоца могу довести у заблуду. На крају крајева, треба бити максимално коректан, тј. тачан када је реч о библиографским подацима... (Админ.)
Објавио Илије В. Лимманович у...
Ознаке: 20'09, ЛеЗ 00000497, Мирослав Лукић, Нова књига Миодрага Мркића, Прештампавања и обзирност
?
Ко је Илије В. Лиманович?
Није ми познато.
Профил на Bloggeru. Неко из Сремске Митровице. Профил датира из 2008.
Лажни профил. Псеудоним. Повремено
је писао коментаре на блоговима „Сазвежђа
З“, углавном апсурдне, бесмислене, које смо брисали. Можда би то могао бити мотив за недопустиво понашање Лиммановича?
ПС.
На истом блогу објављен је и један пост фамозног Лиммановича испод кога је потписан Мирослав Тодоровић? На том и другим блоговима нашим, публиковани су повремено и прилози Тодоровића - који је чешће сарађивао у "Заветинама" под својим именом? О чему се у ствари ради? Да ли је можда Лимманович псеудоним Тодоровића, или се иза те идиотске ујдурме крије неки сумњив тип?
понедељак, 9. јун 2008.
Минули животи и усудна метафизика
Накнадно одкривено, 17.04.2023.
Нема коментара:
Постави коментар