Разумети једну ствар, значи видети јој историју: њен постанак и
развој каже Божа Кнежевић, наш филозоф. Отуда, на прсте се могу
избројати хрватски и босански људи од пера, који признају – да су
припадници све три вере на Хелму (Балкану) – један народ.
У циљу неговања заједничке традиције Срба православних, Срба
муслимана и Срба римокатолика, Матица српска у Дубровнику (у
избеглиштву) организује у Београду, маја ове године, међународни научни
скуп о заједничкој баштини Срба сва три закона (Вук). Нека овај
чланак, уз кратко објашњење о пореклу имена нове хрватске председнице,
Колинде Грабар Китаровић, помогне да се схвати српска припадност
покатоличених Срба – које је колонијална Аустрија с Ватиканом, силом,
сврстала у хрватску нацију у 19. столетју. Име хрватске председнице
потиче од имена предхришћанске српске богиње и то ће бити (поред
осталог) тема радова најављеног научног скупа у Београду.
Женско лично име Колинда, није како се мисли каламбур од имена светог
Николе, нити Николије или енглеског Colin, већ је оно име старе српске
или аријске Богиње Мајке, Калинда, у значењу Коледа – што је друго име
за сунце и божанску кћер миљеницу Вишњег бога, која у миту годишње
препорађа Сунце о Божићу:
Затрудни се света земља, Колендо, Колендо,
света земља србска, Колендо, Колендо,
те ми роди млад Божола, Колендо, Колендо,
млад Божола Божића, Колендо, Колендо,
донесе га до наскара, Колендо, Колендо. (Милојевић, Песме)
Коледо је припев и призив у коледарским песмама, а обичај коледа
опште српски, у тесној вези с Божићем и зимском краткодневицом, када је
Земља најближа Сунцу, кад његови зраци падају под највећим углом, па је
тада најхладније: Питали курјака када је најхладније, а он одговорио: кад се Сунце рађа!
Коленда је било уобичајено лично име дубровачке властеле. Ово лично
име је изобичајено на острву Ластову тек крајем 19. века, а презиме
Колендић постоји и данас на западу Хелма. Не треба да чуди што се ово
име јавља у нашим западним крајевима, јер, два милиона Срба католика
Далмације и Војне Крајине је проглашено, на свекатоличком конгресу
почетком 20. века, за Хрвате.
Астролози ово божанско име везују за знак Бика, а народ за Ивањдан
или Колед-бора, као оличење светлости Сунца о врхунцу летње дугодневице:
Од Божићних искри настају Ивањски кресови! Зато А. Асов каже,
да су наши преци примили календар од бога Коледа (Звездана књига Коледа)
тумачећи га као “Коледин дар”, док за Коледову лађу, каже да су је
Јелини видели као брод Аргонаута.
Многе речи настале су по имену Коледе, Богиње Мајке, која се назива и
Калинда. На првом месту од речи“календар”, како тумачи и А. Асов –
потичу у српском језику бројни изрази: срп. коледа, Нова година: божићни
хлеб (Раб), календа, честитка и дарови за Нову годину (Дубровник),
коледар(колодар), име за јануар, коледарник, предсказање временских
прилика у току године – на основу дана у који пада Божић. Од имена
Богиње Коле(н)де је настало лат. calendae, први дан месеца (књига пореза
о колинденском дану, која је временом добила значење годишњака, са
поделом на месеце, недеље и дане), јелински: Kalandai, румунски:
colinda, персијски: qulandar, суфи(посвећеник) – реч која у арапском,
поред припадника дервишког реда, значи и “чисто злато”.
Семантички, неки изводе име богиње Коле(н)де помоћу речи “коло”, што
је логично, јер су ови појмови везани за циклус. Али, питање је, да ли
је ова поставка тачна – иако делује логично? Име Богиње Мајке Коле(н)де
је кованица од √ кал, следити, носити + √ корен инд, моћ, што би у
слободном преводу било “она која носи моћ”, да препорађа Сунце Божије на
небеској простирци ноћног неба – Кумове сламе (Млечни пут) о зимској
краткодневици. Зато Сорбеј (Орфеј) и пева, да је Ноћ мајка богова и
људи.
Слободан М. Филиповић
“АКО КОЗА ЛАЖЕ РОГ НЕ ЛАЖЕ”
Нема коментара:
Постави коментар