ПРВА велика књижевна награда Института "Иво Андрић" у Андрићграду, припала је академику, песнику Матији Бећковићу за животно дело и за недавно објављену књигу поезије "Три поеме", у издању Српске књижевне задруге, док је први добитник овог признања за најбољи роман у протеклој години Владимир Кецмановић, за књигу "Осама" у издању "Лагуне".
Награда се састоји од повеље и новчаног дела, чији ће износ бити саопштен данас (8. јануар) у 13 сати, на свечаном уручењу у просторијама Института "Иво Андрић" у Андрићграду.
- Судбина поезије никад није била везана за једно време. А поготову није за ово, које је поезију одбацило. Али то није само случај код нас, то је планетарна појава. Док они који владају светом учине оно што су наумили, склонили су уметност да им не смета - каже, за "Новости", Бећковић.
Ова награда је установљена да промовише уметност и књижевност, а по Бећковићевим речима, Андрићград је најзначајнији подухват после "На Дрини ћуприје", а ћуприја и Андрићград су подигнути у славу уметности и
поезије:
СВЕТСКИ УНИКАТОБРАЗЛАЖУЋИ одлуку жирија, Делић је нагласио да је Бећковић спојио, као мало ко у светским размерама, , због чега су његове поеме светски феномен, а не неки епски српски анахронизам, ограничен дијалектом и провинцијским међама. Оно што је најбољи роман остварио у светској прози, Бећковић је, по Делићевим речима, учинио у поезији и по томе је уникатан". Кецмановићев роман Делић је упоредио са делима "Кад су цветале тикве" Драгослава Михаиловића и "Проклетом авлијом" Иве Андрића, нагласивши да је аутору, познатом по роману "Топ је био врео", поново пошло за руком да напише књигу која се чита и која ће се вероватно преводити.
- Време ће антидатирати настанак Андрићграда и не бих се зачудио да будућа поколења верују да се Андрић родио у том граду. Исто тако нема ништа природније него да тај град додељује Андрићеву награду и ја се надам да би се Андрић сагласио са одлуком жирија. Признање је толико значајније што се први пут додељује на Дан Републике Српске и о стогодишњици Мојковачке битке.
Бећковић је поводом награде која носи име спрског нобеловца додао и да се са Андрићем сусретао, и да зна да га је узимао у заштиту тамо где је могао, а да му то никада није рекао.
Кецмановићев роман доспео је и у ужи избор за "Нинову" награду, а поводом вести из Андрићграда, аутор, за "Новости", каже:
- Будући да већ више година, због дугог језика, нисам по вољи жиријима који додељују књижевне награде, изгубио сам навику да их добијам, па ни ове године у том смислу нисам ништа очекивао. 
Радовао сам се успеху који "Осама" доживљава и код елитне и код широке публике, од чега за писца већа срећа не постоји, и био сам спреман да без злобе честитам признања онима којма су потребнија него мени. 
СЛИКА НАШЕГ ЖИВОТААРХАИЧНО и модерно, по Кустуричиним речима, укрштају се у Кецмановићевом делу:
- Управо у том споју могуће је тумачити наш живот и културу, затечену на том путу ка Блиском истоку и кућу на том путу, често рушену, а разлози за њено рушење се налазе у метафорама које могу само да циљају писци. Кецмановићев роман је културни догађај године, јер се двадесет и више година после завршетка рата у Босни није појавио роман који је тако дубоко отишао у тумачење трагизма босанских муслимана - рекао је Кустурица и истакао да је језик у "Осами" ван стандардизације, па га разуме свако ко говори српски.
Ипак, вест да си добио награду која носи име Иве Андрића, а коју додељује установа на чијем челу је Емир Кустурица, човека не може да остави равнодушним.
Посебно када је добијаш у добром друштву, а боље друштво од Матије Бећковића у савременој српској књижевности није лако пронаћи.
О награђенима је одлучивао жири у саставу: Јован Делић (председник), Ранко Рисојевић и Маја Мандић. 
Ова награда установљена је 3. јануара 2015, а додељиваће се у две категорије - за укупан допринос српској књижевности аутора који је у протеклих пет година објавио запажено дело и за најбољи роман објављен први пут у Србији и Републици Српској на српском језику у протеклој години.
Оснивач и директор Института "Иво Андрић" Емир Кустурица је рекао да ће награда бити врло значајна, посебно када се открије висина новчаног дела:
 - Следеће године ћемо разматрати и књиге писане на другим језицима, јер је и живот Иве Андрића заправо алманах интернационализма. Када завиримо у роман "На Дрини ћуприја", можемо пронаћи више нација него што их данас живи у Њујорку